О нама

Место Таково налази се на деветом километру североисточно од Горњег Милановца, на регионалном путу према Прањанима, у подножју планина Рајца и Сувобора. Историјски је познато по Другом српском устанку 1815.

На Цвети 1882. године одржана је прослава посвећена Другом српском устанку којој је прису-ствовао кнез Милан Обреновић са сином Александром. Тада је кнез обећао да ће његов син изградити школу.

Зидање школе (две) отпочело је 1888. и завршено 1890. Школа је почела са радом школске 1891/92. па све до 29. марта 1981. када је једна изгорела, а друга претворена у Музеј.

Захваљујући солидарности Републике, милановачке привреде, месне заједнице и ђачких родитеља, 15. јула почиње изградња монтажне школе која је 26.12.1981. била усељена и почела са радом. Данас је то матична школа која носи назив «Таквски устанак».

Школске 2010/11. године ОШ “Таковски устанак” у Такову слави 120 година свог постојања и рада. Школа у свом саставу има матичну школу и седам издвојених одељења: у Бољковцима – осморазредна школа, у Горњим Бањанима – осморазредна школа, у Врнчанима – четвороразредна школа, у Шаранима – четвороразредна школа, у Горњим Бранетићи – четвороразредна школа и у Полому – четвороразредна школа.

Настава је стручно заступљена, школу похађа 229 ученика, а поред редовне наставе организује се и велики број ваннаставних активности. Ученици постижу запажене резултате из свих области о чему сведоче разновесна признања и дипломе.

Презентацију школе можете погледати ОВДЕ!

 


Удаљеност издвојених одељења од матичне школе:

Таково, осморазредна, матична школа
Горњи Бањани, осморазредна, 22 km
Бољковци, осморазредна, 22 km
Горњи Бранетићи, четвороразредна, 13 km
Савинац, четвороразредна, 4 km
Полом, троразредна, 17 km
Врнчани, троразредна, 17 km


ДАН ШКОЛЕ

Школа “Таковски устанак” Дан школе слави 24. априла 2012. год. Том приликом ученици и наставници учествују у различитим ваннаставним активностима. Програм прославе Дана школе је следећи:

 

  • Спортске активности

  • Културно-уметнички програм

  • Свечана седница

О Такову

Таково је село таковског краја, општина Горњи Милановац. Село је разбијеног типа: као што су знатно издвојени међу собом поједини “крајеви”, тако су и куће у њима раштркане. Варошица чини изузетак. У варошици су општина, пошта, здравествена станица, земљорадничка задруга, а мало даље је школа. Укупно, у Такову има 161 домаћинство.

Црква у Такову слави Đурђевдан, а литија у селу је држана на други дан Тројица. На Пантелијевдан се одржава велики вашар под варошицом.

Црква у Такову је подигнута 1724, а школа 1890. године.

Код таковског грма био је дворац Обреновића, подигнут 1902., који је 1915. године изгорео.

Са поновним доласком Турака 1813. године заведен је поредак сличан ономе уочи првог српског устанка. Много домова је запаљено, становништво је одвођено у ропство а не мали број је налазио уточиште у збеговима по шумама и планинама. Тек када је Куршид паша дао општу амнестију свим Србима, стање се почело поправљати. Велики број породица враћа се својим кућама, истакнуте личности које су остале у Србији – Милош Обреновић, Арсеније Лома, Милић Дринчић и други, предали су се Турцима и добили опроштај. Привреда је почела да оживљава.

Доласком Сулејман паше Скопљака за везира београдског пашалука поново настаје период насиља, пљачке и тешког економског израбљивања. Заведени су нови облици феудалне експлоатације, Турци убијају Станоја Главаша и прете осталим народним првацима. У оваквој ситуацији почињу први тајни преговори о покретањуновог устанка. Састанци у Рудовцима и Вреоцима где учествују представници из таковског краја, посебно су значајни по одлукама које су тада донесене. На састанку у Рудовцима главну реч је водио Арсеније Лома. Залажући се за народни устанак он је, између осталог, рекао:

“Браћо, овај је сав наш збор и уговор добар и честит, али знајте сви , што и ја знадем, да никада ништа од договора бити не може ако и Милош рудничке нахије садашњи кнез, у то снама не пристане”.

Скупштина у Рудовцима донела је одлуку да се Милош позове да пристане са народом на устанак, а ако се не сложи и не пође у борбу против Турака, да га убију.Потом скупштина одреди Лому и закуне га да он то “закључење њено изврши”. Лома се прими овога, закуне се и завери скупштини “да ће гледати да Милоша народњем устанку приволи, а ако не хтедне, да ће га он као Турчина сматрати и у првој га згодној бусији убити, да не служи ни Турцима , кад неће свом народу и кукавној сиротињи у овако нечувеној нужди и страдању и тако да се од њега најпре почне, па онда то ће лашње биће на Турке”.

Када је кнез Милош Обреновић успео да добије одобрење од Турака и да крене из Београда, где се налазио као талац, саслушао је у својој кући у Црнући одлуку да се поведе борба “чим гране пролеће”. Забринут због овог крупног предузећа он је Арсенију Ломи рекао:

“Ја ни у шта такво угазити нити могу , нити смијем прије док се барем са собом не саберем овог окружја прости народ, да га упитам, шта мисли и хоће ли се он бранити од свега срца, ништа не жалећи и ништа не штедећи, па да мени кажу ту онда, кога хоће за најстаријег и свеопштијег господара својег, да ја то знам одмах”.

Leave a Reply